О књизи: 2016 / „Иза зида су већ почели да славе. Осећао се мирис печене пилетине, звецкање посуђа, добродушно зујање мушких гласова и женски смех. На срећу, било је немогуће разабрати речи, али с времена на време Соколов је сасвим јасно чуо: „Па, за жене или тако нешто!“ И опет за жене. И опет за љубав. Свака здравица била је праћена пригушеним звуком померања столица - осећао се да цео хусарски пук пирује код комшинице Светке.…»